januar
U petak, 23. januara 2009., u 20:00 u Kulturnom centru REX, filmski festival SLOBODNA ZONA prikazuje dokumentarni film Sami između četiri zida (Alone in Four Walls) rediteljke Aleksandre Vestmajer. Na početku nove sezone mesečnih programa, SLOBODNA ZONA vam predstavlja tihu i intimnu januarsku priču. 
Sami između četiri zida (Alone in Four Walls) je predivno snimljen i duboko humanizujući dokumentarni film o dečacima u ruskom zatvoru za maloletnike, uhvaćenim između svojih zločina iz prošlosti i nove prilike za detinjstvo koje nisu imali. Nagrade i festivali
Filmski festival Sandens 2008.
Međunarodnog filmskog festivala u Lokarnu 2007., nagrada kritike
Nagrada za najbolji ruski dokumentarni film Kritike
"Uspešno izbegavajući sentimentalnost, elegantno ostvarenje Sami između četiri zida predstavlja ono najbolje u dokumentarnom filmu. Strog, ali bez ikakve sumnje moćan, srceparajući film Vestmajerove se bukvalno uzdiže u pesmi, postajući gorka oda izgubljenoj generaciji ruske omladine."
- Dejvid Kurijer / Filmski festival Sandens "Bukvalno sam oduvan, uz izvesnu zadršku usled same prirode materijala, filmom Sami između četiri zida, potresno predivnom zadivljujuće apolitičnom dokumentarcu Aleksandre Vestmajer o domu za maloletne delinkvente u Rusiji. Ovaj film zaista daje osećaj Kjubrikovog dokumentarca. Slike su toliko silovite i odlično iskomponovane, i snažne. Čvrsta ruka iza kamere pripada mužu Vestmajerove i istovremeno njenom ko-producentu, Inigu. I on još jednom dokazuje moć ljudskog lica i jednostavnog statičnog kadra."
- Dejvid Poland, "The Hot Blog", Movie City News "Predivno snimljen i duboko uverljiv pogled na život u ruskom popravnom domu."
- Dženi Lisk, Međunarodni filmski festival u Edinburgu Sinopsis
Svi u njima vide samo kriminalce, i zaboravljaju da su oni deca. Deca koja nikada nisu imala detinjstvo.
Neki od zatvorenika koje upoznajemo služe kaznu za krađu, neki za ubistvo - ali rediteljka Aleksandra Vestmajer nam dopušta dovoljno vremena sa njima, kako bismo zašli iza tvrdih spoljašnjosti i unutra videli uplašene dečake. Ona nam daje i trenutke uvida u živote u njihovim domovima, te počinjemo da shvatamo da je za ovu decu zatvor često lakše mesto za boravak.
Po prvi put u životu, oni ne moraju da se svakodnevno bore za goli opstanak, već da jednostavno budu ono što jesu - deca.
Zatvorenici u ovom ruskom popravnom domu prikazuju svoje tetovaže za kameru. "Ova tetovaža znači ‘sam među prijateljima', ova je ‘sam između četiri zida', a ova zvezda znači ‘Nikada neću pasti na kolena pred policajcem'," kaže jedan od njih. Drugi nosi znake koji kažu "ljubitelj novca" i "suze moje majke". Njihov ponos ovim večitim podsetnicima na njihovu kriminalnu prošlost sleđuje kada saznamo da su to samo dečaci od 11 do 14 godina, i kada upoznamo Ljošu, novopridošlog trinaestogodišnjaka koji plače jer nije imao priliku ni da se oprosti od svoje majke.
|
