Vizije Evrope

Kratki filmovi koji pokazuju viziju cenjenih evropskih reditelja o budućem životu u Evropi.
Svaki film dolazi iz druge evropske zemlje i deo je projekta VIZIJE EVROPE pokrenutog u okviru proširenja Evropske Unije 2004. godine. Cilj ovog projekta je da se prikaže kulturna raznolikost Evrope, nasuprot ideji globalizacije i konformizma, kao i veličanje umetničke slobode i slobode izražavanja - ključne vrednosti evropske zajednice.
Sa osnovnim budžetom i kratkim rokom snimanja, u produkciji se našlo 25 kratkih filmova. Neki od njih su male produkcije, jedan čovek - jedna kamera, snimljeni digitalnom kamerom; drugi su skupe produkcije snimljene na 35-milimetarskoj traci, sa setovima i glumcima. Odabrali smo šesnaest filmova koji se bave granicama, imigracijom, birokratskim institucijama, moći vlasti i velikih korporacija, ali i snagom i životom običnih ljudi.

"Imamo jedinstvenu priliku da pogledamo sebe, naše nacionalne odlike, naše različitosti, naše sličnosti, naše snage i slabosti, zahvaljujući različitim umetničkim temperamentima, i, kroz njihovu viziju, ispitamo i sopstvenu viziju Evrope." Mikael Olsen, producent Zentropa

Žuta oznaka (The Yellow Tag), Jan Troel (Švedska) 
Životinje na farmama u Švedskoj danas moraju da budu registrovane a njihov razvoj prate stručnjaci Evropske Unije, pokazujući još jedan kontrast između tradicionalne pastoralne idile i surovih zahteva savremene proizvodnje mesa.

Zle stare pesme (The Evil Old Songs), Fatih Akin (Nemačka) 
Nemački vojnici i ostali pevaju "Zle stare pesme" - ciklus koji je komponovao Robert Šuman po pesmama Hajnriha Hajne - koje potiču iz bezbrojnih ratova u Evropi, podsećajući nas da te pesme i danas odjekuju u glavama nekih ljudi.

Čudo (The Miracle), Martin Sulik (Slovačka)
Roditelji dovode trudnu ćerku u seosku crkvu; ona tvrdi da je bezgrešno začela ali joj sveštenik ne veruje, govoreći da se čuda više ne događuju.

Prolog (Prologue), Bela Tar (Mađarska)
Naizgled beskrajni red beskućnika i siromaha duž ulice strpljivo čeka da dobije topli napitak i dve zemičke.

Nevidljiva država (Invisible State), Ajsling Volš (Irska)
U Evropi postoji nevidljiva država koju čine hiljade bezimenih građana bez države i prava glasa: izbeglice, azilanti i mnogi drugi bez prava i slobode.

Raskrsnica (Crossroad), Malgorzata Žumovska (Poljska)
Raspeće na raskrsnici kao da posmatra ženski hor, pijanog seljanina, grupu dece i sve koji prolaze pored njega; kasnije će raskršće biti uklonjeno i zamenjeno novijim i raznobojnijim.

Evrokviz (Euroquiz), Teo Van Gog (Holandija)
Novi učesnik stiže u "Evrokviz" i u kratkom razgovoru pre početka igre, njegova neobična priča preti da zaseni sam kviz.

Evropski tuš (The European Showerbath), Piter Grinevej (Velika Britanija)
Petnaest zemalja Evrope, koje razlikujemo po državnim zastavama naslikanim na njihovim golim telima, stupaju jedna po jedna u vreli tuš Evropske zajednice, pokušavajući da budu što više izložene ograničenom tušu kapljuće koristi.

Unisono (Unisono), Saša Gedeon (Češka)
Da li zvanični predstavnici evropskih zemalja koji žive i rade u Češkoj republici umeju da pevaju razumljivo, u harmoniji i, samim tim, "unisono" - češku himnu?

Biko (Bico), Aki Kaurismaki (Finska)
Dokumentarni film o istoriji seoceta u planinama severnog Portugala, prikazan kroz utiske u životu retkih stanovnika koji su ostali da žive u njemu.

Vizije Evrope (Visions of Europe), Stijn Koninks (Belgija)
Dvoje mladih ljudi prave autoportrete i tragaju za odgovorima na brojna pitanja, ali što više istražuju rešenja, sve je više pitanja o situaciji u kojoj se nalaze.

Mars (Mars), Barbara Albert (Austrija)
Iris, mlada službenica okružnog suda, prisustvuje saslušanju afričkog azilanta koji se bori sa pitanjima koje mu postavljaju; dok Afrikanac govori o svojoj prošlosti, Iris prelistava dnevnik svog detinjstva.

Pariz noću (Paris by Night), Toni Gatlif (Francuska)
Troje mladih su tek stigli u Evropu sakriveni u kaminu; prelaze granice u rano jutro, gledajući Pariz isti kao na razglednicama.

Hladna voda, Hladni rat (Cold Wa(te)r), Tereza Viljaverde (Portugal)
Snimci koje svakodnevno gledamo na televiziji u ovom filmu su pušteni sporije i otkrivaju da Evropska Unija raste zatvarajući se prema drugim zemljama, svojim geografskim susedima.

Ana živi u Margeri, u Italiji (Anna Vive a Marghera, Italia), Frančeska Komenčini (Italija)
Ana je obična devojka. Živi na neobičnom mestu, u kome na svakoj kući stoji upozorenje da uđu i zatvore vrata i prozore čim čuju sirenu za uzbunu zbog tajanstvenog "industrijskog rizika".

Evropa, Damjan Kozole (Slovenija)
Državne granice među članovima Evropske Unije nestaju, ali se nove pojavljuju - kao što možemo da vidimo u ovom komentaru o ljubavi prema fudbalu Slovenaca i Hrvata i o prostoj istini da ljudi nikada nisu zadovoljni onim što imaju.